Kolumne

DOBRO JUTRO 9.6.2021.

Počinju ti dani, sve ranije, pa gledaju da ..da onim gdje su tanki, a ja u prednosti, izmaknu, a gdje su oni jači i potkovaniji, tamo da se rašire, ukopaju i usidre. I, mudro to rade, život ne spušta ruke, gospodo, njemu ne promiče.

A u meni onaj isti fantast koji gospođi Ludini, u kući s plavim ciglama u Jegerovoj, crta budućnost grada, svijeta i ratova 90-ih koji su tek počeli. Taj priglupi ” Feuer frei” pristup, neka ideja da ćeš ti, ako dovoljno mahnito i brzo, ubacuješ grumenje ugljena i optimizma u lokomotivu, da će se ona tako raspametiti i ubrzati, da će se svi rastrčati držeći se za glavu, i mašući rukama kao u nijemim filmovima. Pa će sve sretno završiti, i gledat će praška gospoda u džepne satove kad film završi, i loviti konjski tramvaj. Neće.

I ako vas šuta zaspe i prekrije, ili spaze vatrogasci a ne snime za društvene mreže, vi se niste niti dogodili, to vam ja kažem. Ali možda, ako budete baš jako lijepi i hrabri (to onaj somnabulični luđak u meni govori), možda nije ni važno. Možda ta preskačuća, suvišna nota, koja se jedva vidi, a razdvaja Priče iz Odesse i običan dnevnik. Nema veze, idemo sad.

Dobro vam jutro, popravite obod vašeg zamišljenog kačketa ili se bar ispravite. Evo, počinje. Počinje dan.

O autoru

Vanja Zlatović

Vanja Zlatović

Dodaj komentar

Kliknite ovdje za dodavanje komentara