Kolumne

DOBRO JUTRO 6.5.2021.

Svako jutro, ja pomislim da ću jednom, slučajno, ..baš nešto posebno lijepo i iskreno napisati. Nešto kao “za let si , dušo, stvorena”, pa će to ljudi urezivati na grobnice, ili će moći pisati na kutijama pralina ili Griotta. Znam ja, između nekog sunčanog oblaka, koji je još iznad Bukurešta i tog trenutka, puno se vrata treba poklopiti pa da se taj tobogan, taj domino, dogodi. I nije meni niti toliko važno da se dogodi. Meni je važno da, prije nego ukoračim u trnje i kupinu radnog dana, mogu piti svoju kavu u toj bezazlenoj otvorenosti , kao kad sjediš na obali rijeke, zabaciš udicu, i baš te briga. Pa se naljutiš jer nije ništa baš veliko zagrizlo, hodaš kući i sve što si sa sobom nosio ti putem ispada i klopara, ali si ipak dobro, spremno, i “ko britva”. Pa se sam sebi široko nasmiješiš putem jer si se razbudio.

Dobro vam jutro, vi što otvarate srećke Express lutrije dok čekate autobus, mijesite pite, prodajete četke, i sve drugo radite riskirajući da nešto bude, ili ne bude. Nikada neka vam ne dosadi, jer što smo onda, onda smo mrtvi kao plast sijena. Da je dobra njemačka mirovina, auto koji se ne kvari, i porculansko zubalo….pa, bez veze bi bilo. Ovako je ipak igra u tijeku. A to je velika stvar.

O autoru

Vanja Zlatović

Vanja Zlatović

Dodaj komentar

Kliknite ovdje za dodavanje komentara