Kolumne

DOBRO JUTRO 17.12.2021.

Svatko, ipak, od svih svojih uloga, odluči, izabere, pripadne, tome da je od svega….najviše profesor, ratni veteran, novinar, boem, otac, iako smo i više toga odjednom, pa svi nešto rade, svi su nešto i nekad pisali, a mnogi i svirali nešto. Ali to smo, još davno, ne primjetivši, iza kina ili na rođendanskim hvalisanjima, postajali. Pa za nas kažu, ah ona, znam, feministkinja, ili kemičarka, iako je ta žena i teta, i strastvena u nečem trećem. I, većinu vremena, i s najviše emocija, udomljuje pse. Pa znate i za sebe, nešto ste, često, najviše. Pa staviš tu tamburicu u ormar, i tek ponekad, noću, i ako ti je teško…sviraš, ili subotom s društvom, kad netko nešto slavi, recimo. Ali nisi, baš i prvo, tamburaš. U ovome, nije presudno od čega zarađuješ za život, većina činovnika je…prvo nešto drugo, a ovo samo rade.

Najgore, mi kad postanemo “najviše jedno”, propustimo priliku u drugom, recimo u poslu, ima ljudi koji donose ogromnu dobit drugima, a da ne nauče od toga odlomiti pošteno za sebe, postoje ljudi koji se boje… pisati, i vuče ih to čitav život, ali “nisu to”, a ne može se biti da Vinci, znamo da se nešto postaje ako se tako izgleda, predstavlja, gura tamo, i živi tako.

Ja ne volim, što volim…recimo pisati. Uvijek mislim…ukrast će mi to, ne vremenom, ničim nego osjećajem tko sam, ta empatičnost će mi ukrasti, u nečem drugom, u poslu najviše. Pa i od portala, vidite da je ovo više
Träumerei, nego išta drugo. Ali ja nisam najviše jurist, niti išta slično, ja sam najviše dragi od svoje drage, dugo nakon toga se ovo sve negdje gura na vratima, kao neki sporedni rođaci. Pa ja njima dajem upute gdje da sjednu, kad im je vrijeme ići na vikend, ili nemam za njih volje. Pa da.

I, dobro vam jutro, mili, a jest malo blesavo da vam se obraćam “mili”, kao apostol Pavao u poslanicama, ali sviđa mi se tako. Aj bok.

O autoru

Vanja Zlatović

Vanja Zlatović

Dodaj komentar

Kliknite ovdje za dodavanje komentara