Uncategorized

Dobro jutro, 5. 3. 2020.

Kad mi se nakupi ponekad ja zamislim dvoje, oko sedamdeset imaju i ona njemu prepričava a on sluša što je bilo. O meni pričaju, pristojno, rasterećeno i kao o nečem i nekom običnom, simpatičnom koliko je obično i logično što pričaju. I to bude tako korisno i ugodno jer svede sve što me umorilo na jednu pojednostavljenu priču kakva stane na tanjurić za šalicu kave. On u pravilu sluša i nešto zapita a ona upotpuni i ne govore oni o tome što će biti nego o tome što jest.Svi problemi rastu iz čovjeku privlačne potrebe da se njima događa “nešto”, da su u svojim uspjesima, nevoljama i ukupno… pa znate kako žene znaju zamisliti da im je šef “pakleno strog” ili muškarci da im nešto ne ide jer su jedinstveno dosljedni i tvrdi… pobogu, u “prošlim životima” nitko ne ispadne manje od faraona ili Kirke a samo jer rade u ljekarni ili imaju autopraonu. Kako je moj prvi trener govorio ” ovo bi trebao dobiti” a ništa jače od toga. 
Da, probajte. Sve stane u ovo i Waterloo stane na komad papira, kamoli ono što vas probudi noću. I onda rasterećeni od veličine shvatite gdje i kako leži zec u grmu. Ne brontosaur nego zec i kako smo svi zečevi. 
Dobro vam jutro, ne brinite se da bi se učinili sebi draži ili mrskiji jer vas ne čeka Waterloo nego samo servis na Škodi ili prekršajni postupak jer ste negdje vikali. A ako vas čeka i čečenska mafija i vlaška magija nije to toliko veliko i misteriozno. 
Dobro vam jutro, sve je samo život, jedan kolačić s anisom i ništa preko toga. Taman tako skrojen koliko možete nekad zaskočiti a nekad biti zaskočeni ali to je sve.

O autoru

Vanja Zlatović

Vanja Zlatović

Dodaj komentar

Kliknite ovdje za dodavanje komentara