Uncategorized

Dobro jutro 4.10.

Sanjao sam, jutros rano, konjičku kolonu, tragove kola i žar lula u snijegu, pred nekim gradićem davno negdje kraj Žitomira u  svitanje. I ljude kako gledaju iz svojih kuća, seoske straže  i lokalne vlasti, u brezovim šumarcima zasjede esera, ljude znatiželjne, sklone, i koji se nadaju drukčije. Sanjao sam na čelu tog malog eskadrona čovjeka jakih crta lica kako se izmiče u stranu kod prvih kuća i kako naprijed izjahuju četvorica s trombonima i kornetima, i za njima kako vuku maksime iz 1905. hlađene vodom. I ovaj im kaže, puhačima,  “Poljuška polje, iz sve snage”, i naredi “kasom”.

I probude me zvuci tog sna, gotovo bezobzirno, topotom i činelama, skočim kao i svako jutro, i počnem planirati dan. Piti kavu, otvarati mailove, čujem tri udarca vozača u vrata “Prehrane” da je stigao kruh, poslije će zvati Gordana, a ja ću redom po sastancima i obavezama, razigrat će se četvrtak i bit će dobro.

 

 

O autoru

Vanja Zlatović

Vanja Zlatović

Dodaj komentar

Kliknite ovdje za dodavanje komentara