Uncategorized

DOBRO JUTRO 27.11.2019.

Zanimljivo nešto. Jutros sam se zapitao – što ja to trošim od buđenja do ručka pa onda toga nečeg imam sve manje i opet se nakupi i u 5 drugo jutro je toga pun rezervoar? To nije fizičko ništa a i ne radim fizički, nije ni neko svojstvo jer svojstva imamo uvijek, ali svi imamo ove oscilacije, nemamo li? Možda netko ima drugi bioritam ili kako ali to je to. Izvana perpetuum mobile ali nije tako- u neko vrijeme volim jedno a u drugo sasvim drugo.Da, u neko doba, u nekom stanju tog zamišljenog stanja baterije, ja postajem nekompetitoran, nekonstruktivan, nevoljko gledam oko sebe i ne razgovara mi se o ničem konkretnom, kao da se u mozgu krv prelije iz jedne u drugu polutku a u ovoj jutarnjoj ostane oseka koju branim tvrdo kao šumski stvor svoju pećinu. Iznimno mogu iskreditirati i večernji sastanak ali tečaj potrošnje energije će biti za mene nepovoljniji a ja prema drugoj strani krući i zatvoreniji, bome i oštriji. Jer branim svoje stanje “kad nisam ja taj od 8 ujutro”. Subjektivniji sam, jača je crta između “ja” i ” svi mi”. Pa i jutarnja kava, ovo pisanje, sve je to sklopka koja prebacuje u to jutarnje stanje, ručak ju okrene opet u ono drugo.

Rekao bi onako kolokvijalno, umore me ljudi. Zapravo umore me ljudi koji nešto hoće, nude, pitaju, pitam ja njih (osim o nečem neutralnom) i to stanje u kojem ja to nosim, sebe dakle. Bavim se time da si odgonetnem ta dva stanja i ustroja, jasno je da su ona stanje ekstrovercije i introvercije energije ali što je ta energija i što ju troši i obnavlja ja ne znam. Znam da je tako i šlus.

A vama dobro jutro kojima sam postavio isto pitanje. Jer nisu Dobra jutra nikakve moje homilije jednostrane mudrosti ili tvrdnji nego dijaloški okvir kako sve što jesmo i jest.

O autoru

Vanja Zlatović

Vanja Zlatović

Dodaj komentar

Kliknite ovdje za dodavanje komentara