Ne znam koliko su oni repetitori štetni po krovovima zgrada, korisni su sigurno, ali ovi po stanovima repetitori ispod prsnih i čeonih kostiju su sigurno još važniji, i korisniji i štetniji. U našim ostvarenjima najmanje je do zapreka i zavjera, do unutarnjih je zapinjanja i predodžaba ali…ali time nismo ništa rekli ako ponovimo što svi znamo “da je sve unutra”. Ako unutra ne možemo ući…uzalud CD-a koji puštaju takvu glazbu koja posprema taj prostor jer ju kupimo pa slušamo dok drijemamo uz sok od cikle pa će se naši čvorovi rasplesti od toga i lebdjet ćemo kao sokolovi nad dolinom dok sunce proviri. Ja i ne znam o tome, samo znam kako sam ja postigao, neki, podnošljivi bar unutarnji mir. Naravno, takav koji se stalno narušava i zapliće ali ipak prije nego šuma izgori se nešto presloži ..i ona ne izgori. I samo je jedno bitno u tome- pomisliti da možda mogu saznati što se zapliće i da je to saznati zanimljivo i važno a da je svejedno tko je čemu kriv. Nitko nije kriv, nitko nije važan, samo je važno i zanimljivo što je bilo kad se formiralo.
Neka smo stabla u toj šumi naslijedili, neka su nicala kako su nas prve zime i ljeta obilježili pa dalje redom, zanima me ta šuma i njena prohodnost izuzetno. I bavim se njom, prepoznajem kad se bura odbije ili kad nešto zaboli ili se vjeverice njom rastrče i pričaju mi što su vidjele. Evo jutra, evo što će u meni svanuti i kako će se u svijetu snaći vidjet ćemo uskoro. Nestrpljiv sam i znatiželjan vidjeti.
Dobro vam jutro, vi ogledala i dvorani ogledala. Dobro vam jutro suputnici moji.
Dodaj komentar