Okreću dani, okreću stranice spiralno uvezanog kalendara, kao u velikoj plesnoj dvorani nekom, negdje i nekad, “Ich küsse Ihre Hand, madame” Mareka Webera, u kolonama bruje kucavice grada. Ljudi izvode pse, razvoze se i čekaju preći raskrižja, pruge, čekaju vijesti, poruke i dokaze uplate, sve mili, gmiže, preskače, budi se, očekuje, studira i nada se. Pa i meni je biti krvno zrnce ovoga arterijskog svijeta, imam u tom velikom casinu ladicu sa žetonima svog vremena, croupier se nekad smiješi a nekad ne, orkestar odmara uz limunadu, u bijelim panamskim odijelima što mirišu na štirk i duhan, protegnu se i sviraju dalje. Ali ja sam sretan čovjek, tih i običan, živim, volim, nadam se i postojim, nekad u kavani prepričavam ili slušam. Život mi nekad popravi kravatu i potapše me po reveru i namigne, nekad ne. Okreću dani, okreću stranice spiralno uvezanog kalendara.
Dobro jutro 11.10
Dodaj komentar