Uncategorized

Dobro jutro 8.9.

Pojačao sam stražu na krmi broda kojim pred jutro plovim dok spavam, s dva stajska momka vičnih bodežu jedrih  i nepismenih. I topnik im spusti svakom u košulju po ljutog škorpiona da ih grize, da ih noć ne prevari. Da tih vitkih par dasaka visokog čempresa ne odnesu struje niti odvuku uljezi što sam ih  davno othranio vještim riječima, iskrenim toplim bezumljem i slatkom boli jutarnje pohote.

I kad truba pred jutro krikne budi se posada i proteže zglobove, snena od sinoćnjeg žara, provoda i  muzike, kreće u luke i plavetnila, po barut, žito i guldene što im se na suncu množe i predaju. Sve se razbudi i raspjeva, samo klonu među jutene vreće hrabri velški, moji čvrsti stražari.

 

 

O autoru

Vanja Zlatović

Vanja Zlatović

Dodaj komentar

Kliknite ovdje za dodavanje komentara