photo jutarnji list
Najgore i u slučaju Komšić i sad u ovom Kovačević slučaju u Zadru je da okolina nasilnika podržava nasilnike, da ih se drugi očito boje i da nitko ne govori ključno- pola sata fizičkog ili bilo kojeg iživljavanja nad nekim, u javnosti, ne smije biti moguće niti izvedivo. Nasilničkog ponašanja će uvijek biti ali očito je da nitko nije bio dovoljno protiv pa da ono ne traje pola sata. Niti od ekipe niti od slučajno zatečenih. Čak…jedan kaže da je to bilo teško za gledati.
Kako izgleda, kad je krenulo nasilje …ok, gosti kafića nisu nabildani ljudi koji se svuda objavljuju u maniri beogradskog podzemlja iz najgorih dana i budu na to ponosni, izgleda da nitko nije zvao policiju ili jest ali ona nije stigla. Izgleda i da je bilo tamo još nekog tko je možda i mogao reći- stani kretenu, ali nije. U Komšićevom slučaju su njegovi prijatelji i obitelj čak u sudnici ili ispred suda podržavali stav nasilnika a vrijeđali žrtvu.
Kako se to dogodilo da se jedna subkultura osjeća toliko sigurno da im…pa budimo iskreni. Ako se izvuče, izgleda da mu se ovo piše kao referenca a ne sramota. Ili kad se izvuče.
A ljudi su se bojali pitati jeli smiju i oni snimati pa staviti na facebook uz pištolje i motore. I da vlada jedan moralni stav o događaju u kojima se dio ljudi svojim stavom izjašnjava “bilo je mučno za gledati” a drugi “nisam druker”.
Neće jedan čovjek, pa i dama, uskoro se hvaliti da je pila kavu s ovim. I dodati- ja znam da je on nezgodan ali ..
Možda se i žrtva ispočetka hvalila, ali to nije bitno za temu. Bitno je da od sve te pompe i muževnosti i čvrstine ništa.
Dodaj komentar