Kolumne

DOBRO JUTRO, 7. 4. 2020.

Jutros nešto bitno pa tko voli neka uzme a tko ne opet je njemu na volju. Eto. Lisičji dio mene a njušeći zrak svako jutro vođen  svojom prirodom preživljavanja, stavio je pred mene fascikl u kojem piše jasno- ovo će uskoro proći. Da, ovo će uskoro okopniti i… mi smo od kad naglo zatrese pa dok se suša, poplava ili hajka ne udalje ili se ne naviknemo, mi smo isti oni koji smo bili prije nego je počelo i isti koji će ostati.I mi i svatko, možda smo malo više goli i jasni u svojoj strukturi kad je voda do ramena nego do struka a još više nego kad je do koljena. Jer što je voda više to manje imamo i prostora i volje i razloga biti netko drugi a i više je očito da nismo, dakle ova su vremena dobar filter za razlikovati buku od sadržaja, dežurne spasitelje od pravih, lažnu brigu od brige, majstore od provalnika i prijatelje od bezveznjaka. Počasti nas život reducirajući prioritete, ljude, očekivanja i osjećaj sreće s ukupnog na realno. I dvoje  je bitno…Prvo je bitno da prođe. U lijevku od granate sam sa 23 godine shvatio da je i koliko  bitno da “se vatra udalji ili zamre”. Drugo je bitno odmah zatim a tu već možemo nešto birati… znati što je bilo, što je uistinu bilo, i što iz toga možemo zaključiti. Eto nije jutros baš tekst posebno poetski ni čaroban ali bit će sutra pa mi oprostimo za sad. I dobro vam jutro moji prijatelji, ne ljutite se nikad nego na sebe jer sve vam život sam pokaže i objasni a na nama je samo jesmo li razumjeli gradivo ili prespavali. Nemojte prespavati gradivo. I neka vas onaj plamičak temeljnog nagona i razuma vodi i dalje, nisu nagon i razum neprijatelji, to samo ponoćni filmovi tako prikazuju i lomljive nelogične kvaziromantične serije.. 

O autoru

Vanja Zlatović

Vanja Zlatović

Dodaj komentar

Kliknite ovdje za dodavanje komentara