Featured Kolumne

DOBRO JUTRO, 6. 4. 2020.

Evo ponedjeljka, evo plesača u bijelom  duge lomljive kose i pedalj dugih noktiju što povlači za sobom virološke i hranidbene lance i trake od šarenog ljepljivog papira, evo plesa njegovog istrzanog. Evo i nas, ležimo ili pretrčavamo, drijemamo ili nas u rijetkom uzduhu trgaju naše nemirne misli, dovikujemo se a riječi nam se preslaguju od jednog do drugog zaklona i priviđenja.
Evo i mene u trstici i travi kako nečujno dišem i pratim tko će putem ili jezerom proći. Sve sam karte i kompase odbacio, i  bluzu i maramu i tešku staru mauzericu, tu  su samo još impulsi prvog udaha da bolje čuju i vide, da se samo svojom prvom prirodom opremljen zatrčim u pravi čas u te ribarske mreže što ih je plesač lažljivac postavio. I da ga napipam u tom košmaru kad se sam zaplete i pritisnem mu na mokroj travi prsa koljenom. I da ga u sebi  nadigram i probodem kako budem znao kad bude nespreman kad, se opusti između dva koraka. 

U svakom od nas živi selo. I starce nosite u brda a onaj zvonak  dio nas neka se napije vode i zna što mu je činiti. 
Dobro vam jutro, dobro vam bilo u ove dane o kojima će pričati dugo i iza nas. Zagledani u sebe i svoje sumnje i snoviđenja, svedeni na sudionike starozavjetnih vremena, budite mirni, spremni i odlučni. Razumjeti i uzjahati u zagonetke i glasine, u navike i tjeskobe omotanu rasplesanu laž i naći istinu.

A ona je samo ljubav. I ostajte doma, sve je ovo u vama. A što je u nama je izvan nas. Pa nas ponekad ovako i snađe. 

O autoru

Vanja Zlatović

Vanja Zlatović

Dodaj komentar

Kliknite ovdje za dodavanje komentara