Kolumne

Dobro jutro, 6. 2. 2020.

Pao je i zadnji revolveraš iz Obračuna kod OK Corrala koji je poživio 103, ljudi objavljuju fotografije olujnog mora boje mranora, a mi ustajmo nošeni istom silom koja kovitla morem i povija crnogoricom. Pa i nema nam druge nego od univerzalne te snage isplesti sebi vremensku kolibu za ovo što imamo života na dohvat ruke da budemo sebi i drugima bar zanimljivi i korisni. Vjetra ima a drugo je na nama da ne puše uzalud.
Jer uistinu, nama i nije dano više od toga a više nam i ne treba, protiv tog vjetra ne možemo, pustiti se kao list isto ne možemo, možemo nekako razviti jedro na neko vrijeme i grede i konopce svog plovila što se otisnulo davno u procijepu danog i mogućeg učiniti nečim smislenim i novim.
Dobro vam jutro u radosti i snazi, zvonite kao praporci i hučite kao potoci, ne propustite dan. Udarite po kotačima i zamašnjacima svog vremena i krenite, ono neće čekati. I ispletite od njega kolibu, napišite od njega knjigu i zagrlite jedan drugog snažno.
Dobro vam jutro u četvrtak koji više nikad neće svanuti. Imate ga na jedan dan pa će ga odnijeti more. 

O autoru

Vanja Zlatović

Vanja Zlatović

Dodaj komentar

Kliknite ovdje za dodavanje komentara