Kolumne

Dobro jutro, 5. 2. 2020.

Koliko nas nosi a koliko mi idemo, koliko se ostvaruje a koliko mi ostvarujemo ja sve manje razlikujem. I obala s druge strane i ono što se njoj opire i što vesla, sve sam to ja, i šaran koji se uz čamac baca, sve je isti oganj od početka.
Dobro vam jutro uz prizor koji kad sam prije dva tjedna fotografirao sam znao što predstavlja, pitanje i odgovor koji se odmata putem kroz trske i šikare mojih godina i dana što uz moj čamac klize, stružu, zapinju i traju. 
Tako se osvrćem i prema sebi i  oko sebe, nekad kao kopljem među rebrima a nekad maglom koju razgoni jutarnje sunce i patke što lete nad jezerom. I što manje vidim sebe to više jesam.
Dobro vam jutro, dolazi dan. Evo pale u daljini krijesove naša današnja iskušenja i prilike, živimo ih hrabro. Budite se i plovite. 

O autoru

Vanja Zlatović

Vanja Zlatović

Dodaj komentar

Kliknite ovdje za dodavanje komentara