Featured Kolumne

DOBRO JUTRO 4.8.2020.

Za svakog se brine njegov skretničar, pisac, vodič, anđeo ili tko zna kakav kozmički džepni redatelj. Moj se probudi tik prije mene, nareže si i jegera i luka, na gramofonu iglu spusti na ploču Bachove kantate Ich geh’ und suche mit Verlangen i naglo me probudi. A vaš već kako je koga dopalo, a dopalo vas je kakvo vas je sjeme dopalo, kako je kišilo kad ste niknuli i kakvo vas je vrijeme dalje služilo dok ste služili prve godine svoje životne službe jer je još Seneka shvatio da Omnis Vita Servitium Est a ne da ste neki titani i ledolomci. Osim ako vam treba tako pa da shvatite da vam je tako nečim dano a jedino što vi morate je shvatiti da sasvim ne shvaćate taj sraz sebe i svijeta, da ste u tom srazu slabiji i da ste ga time shvatili dovoljno za miran san.

I ta smo svatko za sebe neka livada koja je samo katastarska činjenica ili privremena činjenica s koje strane manlicherice ležimo u travi taj čas. Već će se režija pobrinuti da trava ne pretjera kad raste a da ipak raste.

Dobro vam jutro, ukrcajte se u vagone, kondukteri sa zulufima kao Franjo Josip I meni a vama već kakvim, kreću bušiti male kartonske karte i frktati ispod obrva. A mi gledati da se bar jednu stanicu prošvercamo između Balatona i Hercegovine, između bijelim krečenih rađaona i zapuštenih zadnjih stanica s nakrivljenim spomenicima. I uz koje prolaze novi osmoškolci s poderanim koljenima koji će svojim putevima tek proći.

O autoru

Vanja Zlatović

Vanja Zlatović

Dodaj komentar

Kliknite ovdje za dodavanje komentara