Kolumne

DOBRO JUTRO 4.7.2021.

Izvedem, rano, vikendom, tiho Bagginsa. prođemo kraj vrtova i ružičnjaka, i kad ga vratim, iskradem se dok oni spavaju.  Poslije ću kupiti pecivo, možda i kozice ili ribu, pa ćemo skupa piti kavu i ulaziti u jutro polako, govoriti tiho, infantilno i puno, a do tog vremena buđenja pišem. Radnim danom ne mogu tako, moram stići više toga, do nekog, “kao” pravog, jutra. I to je moja nulta kava, na klupi, balvanu, ili u automobilu koji zovem “mia bellina”, ona je kao neka neudata i okrugla veroneška Talijanka od pedeset i pet, odlučna i temperamentna, koja radi u nekom zavodu, jede trešnje, pa sa balkona baca koštice u park, ne bili koja nikla u drvo, posvađana s obitelji, ranjiva i nježna duha, ali bučna i nakostriješena.

Ne bude nikoga, samo vrane, golubovi, i moji jutarnji sanduci asocijacija što se sami, s treskom, otvaraju. Volim taj ukupni ritual jutra, vikendom, spor, prisan, osoban i topao. 


 Dobro vam jutro, mili, svakom u njegovu klupu, zarasle, napuštene, neke zamišljene, ravničarske, seoske škole. U kojoj zimuju lisice, u čijoj gimnastičkoj dvorani lete ptice, a pod klupama, stoje još nenapisane, moja Dobra jutra u bilježnici s trgovačkim papirom.

O autoru

Vanja Zlatović

Vanja Zlatović

Dodaj komentar

Kliknite ovdje za dodavanje komentara