Featured Kolumne

DOBRO JUTRO 3.6.2020.

Jučer sam zaplivao i more je bilo toliko čisto, tiho, odviknulo se od nas i naših dozivanja, od buke motora čamaca i automobila, sve je bilo mirno kao da je Bergman ili kakav drugi sjevernjak režirao. Nešto je u toj tišini paranoj tek krikom galeba i cvatom agava i bilja s kamena reklo- idemo iznova. Tako slično kao da se tek probudilo more. A i mi smo to bolje što se više tako budimo da smo u noći ostavili za sobom protekli dan.

Budimo se tako, moji prijatelji, da u nama nešto kaže jednako kao more – idemo iznova. Jer je više nas u nama nego u tragovima onog što nismo mi. Ne predajmo se dojmovima svakodnevnog i bučnog. To će nas više buka života i ulice cijeniti i voljeti što joj bolje budemo naučili reći – sad šuti, sad odmaram od svega, samo po površini mog mira možete hodati. Da. Neka nam bude što nas tišti ili privlači važno ali ne uvijek, tek kao morske uši na stijeni neka nas dotiče.

Dobro vam jutro, želim vas jakim, svojim i neovisnim. A nema od mira većeg rudnika i izvora snage. Ništa za to ne moramo imati.
(Odjek.press)

O autoru

Vanja Zlatović

Vanja Zlatović

Dodaj komentar

Kliknite ovdje za dodavanje komentara