Gledajte kako naše barke mimoilaze datumi, rokovi, praznici, honorari, dospijeća računa, izborne šutnje, izborne galame, rođendani! A ja se držim za svoj mali Tomos od niti pet konjskih snaga pod prsnom kosti a i on ima servisne intervale i čuda i svoju kadetsku vatrenu prirodu i sve se to gura i prestiže u nekom kanalu i ne prestaje, ja se spajam na internet, računam, ulazim u škare, prikradam se, iskradam, privlačim obali kad bura baš stisne i fotografiram za društvene mreže ili šaljem viberom snimku pramca a ručnikom ili zastavom prekrijem gdje je hrđa probila dok ne pobrusim i ne zagladim kitom za čamce. Mornarica sam, nisam tek tako, u glavi čuvam sekstant s krunom i kilu duhana u košulji, pod daskom britvu, stari Walther i diplomu, mornarica sam, nisam šala.
Ali ipak, u neke dane, provuku se naše barke do sunca žeženog, pokažu da mogu biti u scenama i razlozima zašto smo kao osmoškolci išli u kino. A od života i ne treba tražiti drugo.
Dobro vam jutro, još je vremena ostalo, još je baruta u rogu, još je vremena ostalo. Još je stranica dnevnika prazno, još je tinte u bočici, još je ruma za vas kapetane.
Dodaj komentar