Kolumne

DOBRO JUTRO 25. 3. 2020.

Evo i stavio sam sebe na fotografiji kolumne iako to i nisam ja nego ja prošle godine na ovaj datum. A vidite, čini se tako daleko jer je bilo toliko drukčije iako smo i u ovim prilikama i u tim drugim isti mi. Učinio sam to kao poticaj i ohrabrenje iz jednog razloga – svaki taj “mi” koji bi nas još mogao zadesiti ili tada jest ili je sad, nosi istu temeljnu energiju, aromu i naboj sebe. Da, malo je važno koliko je svijeća gorila ili će gorjeti i je li snijeg ili svečani ručak oko nje, ona je jednako uspravna ili žuta ili dimi ili se guši ili upravo bukti, taj temeljni mi koji imamo je uvijek isti. Zato ne moramo brinuti da ćemo podbaciti ako je stislo oko nas a niti ćemo biti drugo ako smo postali veliki uvoznici respiratora,  ne možemo od našeg poljupca ili kulture, od našeg temperamenta, moralnog stava ili madeža puno prebaciti… čak se to i vidjelo na nama tada kakvi ćemo biti i obratno. A i to kakvi jesmo malo je do nas. Mi smo kao srebrne kune u gustoj šumi, jednom nacrtani i pušteni u svijet pa se takvi snalazimo. 
Dobro vam jutro, ne brinite ali se ne dajte. To je sve što imamo a drugo nam i ne treba. I neka vas Bog čuva kako misli da treba a život lomi i okreće kako misli da može. 

O autoru

Vanja Zlatović

Vanja Zlatović

Dodaj komentar

Kliknite ovdje za dodavanje komentara