Featured Kolumne

DOBRO JUTRO 21.5.2020.

Na jezeru ukazuju se nekad prizori sasvim stvarni a istodobno tako romantizirani i atraktivni na jedan sasvim somnabulični način, nema tu potrebe za uređenjem fotografije jer bude samo od sebe baš kako sam opisao. I kao u doba Edgara Poea bude to tako privlačno, valjda jer učini kontrapunkt atmosferi prve polovice  dana a koja neumoljivo sadrži pritisak borbe i utrke za rezultatom. Tu nema toga, tu ako ne cvate sunčani prizor onda klizi onaj u suton, skoro zastrašujuće lijep.
Dobro vam jutro, pobacani u svijet nevidljivom rukom nositelji svojih sudbina ljudi. Živi smo i nosimo svoje zavežljaje, svoje čvorove i praznine, svoje zaveslaje i punine. Možemo nekad i odlutati u trenutke koji ne služe ničemu, koji nas zavrte i odmore, prizore kakvi su bili na naslovnici džepnih  izdanja gotskih romana iz britanske knjižnice kakve sam čitao davno, neposredno pred prošli rat kad sam shvatio da me on  neće mimoići i da će se useliti u svaki moj dan. 

O autoru

Vanja Zlatović

Vanja Zlatović

Dodaj komentar

Kliknite ovdje za dodavanje komentara