Kolumne

Dobro jutro 2.3.2019.

Ova fotografija je obrađena ekspozicijom, to je ukupna količina svjetla kojoj je dopušteno da padne na fotografski medij ali zamislimo igru u kojoj kažemo da postoji mentalna ekspozicija i da netko, nudim se za manekena toga, ovako vidi prizore od nekog sebi izuzetnog značaja. Da, mi bojom, sjenom, kontrastom, vidimo međusobno ili u raznim situacijama, sasvim različito. Isti ovaj prizor Ilice može biti gotovo siv, onako zagrebački ugodno poludosadan a ipak ljubak, sve ovisno što smo i kako smo u tom času ili periodu, ovaj nek “ja” s te fotografije rastvorio je leću u očekivanju rezultata pismenog pravosudnog ispita, jer je čuo neku veliku vijest, jer će sresti rođaka kojeg nije vidio od djetinjstva ili je na drugi način sretan, nesretan ili bilo kako otvoren trenutku. Ali istodobno, on zapaža jake boje, oštrina slike mu ne treba, on pamti intenzitet. Sutra će isto tuda proći i bit će sve drukčije, da, nismo mi subjektivni nego je subjektivno ono objektivno a ako ne vidimo tamo u daljini srndaća ili reklamu za Breitling onda ih i nema. Naravno, ja sam intenzivni prizor sad secirao kao žabu, to je isto dio ukupnog stava, budite svjesni sebe u ukupnosti a ne u afektu, malo smo …evo, dolje su udarila vrata kamiona koji dostavlja jutrom kruh i ona kažu da će skoro šest, kažu da dobro jutro, jedan blagi nevidljivi cumulus mirisa tog kruha popne se pročeljem zgrade i uđe u sobu.

Dobro vam jutro veseli mornari ovog subotnjeg reda plovidbe, neka obasjaju zaljev bjeline vaših pramaca! Neka zabruje klupka vaših neurona, neka zaklepeću veselo klijetke i ventili vaših kardiovaskularnih motora i neka vam se razliju bedrima i ošitom valovi vaše životne snage! I čitajte Odjek, on je ona jutarnja sirena koja diže, bodri, razbuđuje i navija za vas kao četrnaestogodišnji liverpoolski osmoškolac za svoj klub kad istrčava u prvo poluvrijeme. Naprijed!

O autoru

Vanja Zlatović

Vanja Zlatović

Dodaj komentar

Kliknite ovdje za dodavanje komentara