Featured Kolumne

DOBRO JUTRO, 13. 4. 2020.

To je tako samo na jednoj razini, u jednoj dimenziji ukupnog, ali u njoj mi ili virimo ispod kamena pa izlazimo da bi cvali ili došli do kocke sira, mirovine…ili se povlačimo pod kamen da nas ne dohvati zima, mačka, žandari ili bilo što taj čas jače od nas. Ako pretjeramo u prvoj od te dvije prisile brzo nas  nestane a ako u drugoj onda kao da nas nije ni bilo i usahnemo. I čovjek si je, bar mislimo da za razliku od miša ili vuka a oni su u ovom isti, od početka zamislio da time “kako će biti” ravna netko i nešto  jače od njega i zime i gladi, i da taj netko promatra kako se kad je jači (pa jede ili je na drugi način dobro) ponaša. Pa ako je bahat ili pretjeruješ da tog nekog to ljuti i da mu uzme za zlo. A ako nije toliko ogrezao da ga tek čvrkne ili bilo kako ali da ovisi o tome što će biti dalje o tome  što nam je u srcu u pobjedi ili porazu a oboje je i tako privremeno. Jesam ovo jako pojednostavio ali ne toliko da izgubi smisao.
Pa eto, ja sam baš ono… za svoje kapacitete i okolinu, dosta intenzivno probao život a i nisam baš jako glup. I mislim da je to uistinu tako kako smo gore opisali. I to je samo jedna dimenzija ukupnog, postoji i ona sasvim slobodna od toga. I s vremenom i razbijanjem koljena i ustajanja nekako već nazirem tu neku pravilnost skrojenu bar za mene.
Ono što daje povjerenje je da ta pravilnost postoji, svijest o tome oduzima i jarost pobjednika i strah drugih, a svi popijemo iz oba kaleža pa makar bili miševi.
Dobro vam jutro, Nibelunzi i sinovi sunca, dobro vam jutro stisnuti u povlačenju ili pred šalterom pošte. Dobro vam jutro slobodni od toga da pripadamo i postojimo samo o tome. Evo svanulo je. 

O autoru

Vanja Zlatović

Vanja Zlatović

Dodaj komentar

Kliknite ovdje za dodavanje komentara