Kolumne

Dobro jutro, 12. 2. 2020.

Još od vremena kad bi izlazili na školsku binu u šest ili sedam redova i ravnali se gurjkajući se prije nego ćemo nešto otpjevati… ja se nisam žalio na hranu, da radijatori ne griju dovoljno, nisam niti gramofonsku ploču prebrisao ako bi zvuk bio nedovoljno oštar. To sam  po majčinoj liniji dobio kao standard koja je u kasnim četrdesetim naučila tako pa porculanski tanjur razbila u bezumnoj pristojnosti da ne uvrijedi kolegice u gimnaziji koje su došle od pluga i čistila snijeg za trojicu i hvalila se baš time a prikrivala da je navikla u djetinjstvu  ono što su drugi izmišljali da su navikli. I ako bi djeca govorila da je krumpir koji jedemo na izletu tvrd a ja uvijek da je odličan pa mi je i bio odličan, pretočio sam tu naučenu skromnost u svoju temeljnu predodžbu muškosti koju sam usvojio i isticao. U svoj nesporazum s vremenom u kojem živim.

Meni je i danas ponešto vrlina što je nekome znak tvrđeg podrijetla a gdje se tko pravi da je navikao na srebrnu žlicu ja se i sad pravim da sam navikao na željeznu, odavno sam već sebe i navikao. U karikaturalnim devedesetim ja sam i cipele kupovao s čikom u ustima i ne probajući ih a one u kojima bi došao bi isti čas bacio. 
Tako i sad, iako rano otišao iz roditeljskog doma, u neshvaćenoj navici na samostalnost i redovnički nemar u prema sebi u tipu vojničina kakve je glumio Lee Marvin, ja se kod frizera zgrozim ako me pita kad mi pere kosu je li mi temperatura vode odgovara..i ne navlačim  rukavice nego ih nosim u jednoj ruci ako moram i da se ne pomisli da mi je hladno jer hladno je onima koji su tek tako.
Vjerojatno ću tako i ostariti, jer.. mi rano shvatimo kakvi se želimo prikazati a takvi i s vremenom postanemo. Vidite, puno poslije 1947. kad je taj moj  algoritam nastao teško bi bilo naći razloge zašto netko jest čitao Miltona kao dijete a ne zatvara zimi prozor, jer se u okolnostima ranog boljševizma netko tko ga je tesao pravio da mu je sve dobro da ne uvrijedi i da se ne pomisli da je rođen uz srebrni pribor za jelo.
Razumite i volite jedni druge. I one koji se imaju potrebu pokazati ovako i onako i bilo kako, sve je to iz nečeg i radi nečeg.A veselo i žustro ustajte sad i krećite za svojim zadaćama… i ne jadikujte kao neki novopečeni ljudi nego uspravno i čvrsto hodajte naprijed. 

O autoru

Vanja Zlatović

Vanja Zlatović

Dodaj komentar

Kliknite ovdje za dodavanje komentara