Kolumne

DOBRO JUTRO 11.3.2021.

Kad ne učinimo sve što smo mogli da je sve pod konac i ne damo sve od sebe, podijeli netko karte dok smo spavali i eto nam. Kad učinimo baš sve po pravilima… opet nam podmetne nogu pa nam tako oduzme ili nas baš počasti. Kako god okreneš i trudili se ili ne ali nije naša zadnja. Čini se da u basni “cvrčak i mravi” ili smo previše spontani i nadareni cvrčak kojem se mravi smiju “pa kako je on to mislio da se sve događa samo od sebe”… ili smo previše mrav a cvrčak nas gleda s terase kakve kavane “nisi ti ipak toliko nadaren momak, samo šarafiš a nije to presudno”. Onda smo smislili i neku mudrost da treba dati sve od sebe i još nositi zečju šapu pa da će se to zbrojiti, neće. Nešto je treće i veslali koliko hoćemo ne samo da nije dovoljno i bili spontani i opušteni opet nije dovoljno. Pa molim vas. Ali to treće, to koje odlučuje, to nas opet nekad uskrati a nekad baš obratno a i u oba slučaja ne znači da je to bolje jer možemo uspjeti u ukupno lošem a možemo i… ma! I postoji li rješenje da ovog zalizanog krupjea nadigramo? Ma postoji. Odvrnuti radio i oprati sve čaše dok pjevušiš ali biti zaljubljen i sretan. Pa ti izvlači tombolu kako hoćeš, meni ništa ne možeš. I neka sam i smiješan tako nemoćan ali dobro mi je tako a ti samo prelamaj. Fino odabereš stanicu, špricneš miris pod uho, pročitaš na Odjeku ono blesavo Dobro jutro i kreneš u dan. Poljubiš dragu u rame, namigneš i kažeš “gledaj sad majstora” pa kako bude. Simbolički kažem “dragu”, koga već imate ili samo dobacite tako gore među zvijezde. Pa tuci, podmećite mi nogu, okrećite putokaze, knjižite bonuse ili već kako bilo ali neka svira Toto Cotugno ili već kako tko voli. Jer medalje su najsjajnije koje se daju posthumno a mi smo još u utakmici. Dobro vam jutro. Ajmo sad, tek je četvrtak.

O autoru

Vanja Zlatović

Vanja Zlatović

Dodaj komentar

Kliknite ovdje za dodavanje komentara