Kolumne

Dobro jutro, 1. 2. 2020.

Dobro vam jutro u dan koji će biti lijep i ispunjen ako želite. Život je samo dio vječnog  puta vlakom kad vlak na kratko vozi između dva tunela. Bit će taj bljesak svjetla kakav i treba biti, kao i svi mi što jesmo. Kakvi dakle  znamo biti, obzirom na sve što nas nosi, širi i steže. A vidite, biti, pisati, govoriti, ali ono što uistinu jesi i želiš, misliš i osjećaš, to je velika sloboda. Neki misle da ju plaćaju time da kad ju imaju moraju oprezno s kavom ujutro, neki tako da udaraju čitav dan žigove na pakete da bi…. ili drugim kompromisima ali ništa to ne stoji. Pa i meni se nekad  učini da sam neki poluneshvaćeni postoktobarski sitni ruski emigrant koji nerazumljivo i nepotrebno toga piše i govori  a naučio se ipak  i, prvo jahati a kasnije smrzavati pa su se to dvoje, jedna mana i jedna prednost međusobno zbližile i dano mu je život donekle varati na kartama. Ali to je fikcija, u startu smo spoj baš dobar i imamo neku disaljku s kojom se ipak neko vrijeme može i mora i nema tu nepravde. I svi smo dio iste zabave svemira a samo je neki potpaljujemo a neki zovemo policiju da je prebučna, i dalje kako tko već sudjeluje. 
Udaram vas veselo po leđima, ljubim vas u tjeme, i vas ljuti jakobinci što bi rušili nepravdu ognjem i oštricom i gradili novu, i vama nihilistima koji ne bi, i razuzdanim vama i mudrim i običnim samo i neobičnim sasvim. I svima nama poljskom cvijeću, smilju i bosilju i svakom zemaljskom biću. Dobro vam jutro. Dobro vam jutro. Dobro vam jutro. 

O autoru

Vanja Zlatović

Vanja Zlatović

Dodaj komentar

Kliknite ovdje za dodavanje komentara